...

Ovo je novi član našeg domaćinstva, iako nije planirano. Naime, ja sam je pronašla na ulici (i verovatno sam bila jedina koje je čula kako mnjauče, iako je gomila ljudi prolazila pored glavnog puta) i odnela kući (akcija spašavanja je trajala dugo, pošto je maca bila u cevi, i nije planirala uopšte da izađe odatle, ali smo je namamili naravno- HRANOM)... Prvobitan plan je bio da je nekome (što se narodski reklo) "uvalimo" ( jer imamo već 3 odrasle mačke i jedva nekako razdelimo naše mačiće), ali još uvek je kod nas.
Još uvek nema ime (iako sve naše mačke imaju- i to u zavisnosti koje knjige čitamo ili čijim likom smo inspirisani u tom momentu- ha ha-, bolje da ne znate kako se zovu)... ali bojim se i da se ne bi odazvala ni jednom.
Veoma je divlja i divna u isto vreme. Često se dešava da kada je (konačno) ja uhvatim, (a zanimljivo je da mog tatu prosto obožava, iako je on bio zagovorenih da što pre mačku "uvalimo", a to je jako retko (nezahvalnica mala :) ) ume da prede do besvesti, ali u isto vreme i da bude strašno ljuta i da grize... Hm... da li ima neki poremećaj? :)
... Kako god bilo, sada je naša maca, koja još uvek nema ime...

A imam ja i kucu sa ulice, koji ima ime... (Kosta, skraćeno od Konstantina)... i koji je poput mace, prosto nepredvidiv... Nekada težak za saradnju (u smislu da (kao) NE ČUJE), ali veoma pametan... i veoma živahan..

Ova slika je skorija, i jedina gde je miran... (ne pitajte kako sam uspela), na svakoj slici je uglavnom u pokretu, zamuljan, ili isečen na pola!

Kosta sada

Kosta nekada
(ko bi rekao da je bio ovako mali, kao mrvica?)

Ovo možda nema neke veze sa kretivnim radom, ali pošto je napolju vreme užasno i ima malo svetla, ne mogu da napravim dobre slike stvari koje sam ovih dana pravila... pa eto, da stavim bar nešto novo...

:)