12.10.2014.

Ovo je post o promenama...

Kako sam nekada davno negde pročitala- sve se menja osim kamenja.
Da li je promena uvek dobra, ne znam.

Nije me bilo jedno vreme (ne mislim samo na virtuelni svet, malo sam promenila mesto boravka), i kada sam se vratila, sve mi se činilo isto. Identično. Dosadno i monotono.
Onda, par dana kasnije, primetila sam da je nešto drugačije. Iako sam prolazila skoro svaki dan tim putem, trebalo mi je malo vremena, da obratim pažnju.

Žuto igralište, više nije bilo žuto. To je ono što mi je konačno privuklo pažnju.
Ok, to nije da se desilo prvi put. Pre dosta godina, neko je uzeo i prefarbao igralište, ali da li je greškom ili namerno, boja je iz žute prešla u narandžastu.
Razlika je bila očigledna, ali opet, igralište je i dalje zvano svojim starim imenom- Žuto!
Tokom godina, navikla sam se da je ta naradzasta ustvari žuta.

Slike iz perioda kada je već Žuto igralište bilo narandzasto...
Na žalost, nemam fotografije od pre, kada sam ja bila mala... Fotografisali su nas na drugom, "fensi" igralištu u centru pored jezera... Drvenom. To je uvek nekako bilo otmenije i lepše.

Izgled igrališta se malo menjao tokom godina, ali je uvek bilo metalno, i uvek je bilo žuto (ili sa varijacama na temu žute boje :D ).
Neke od elemenata su ili izbacili ili skratili... (u moje vreme je bilo malo ograđeno mesto sa peskom, koje je nekako netragom nestalo još u vreme kada sam bila manja :P tako da kažem, a nešto za penjanje, koje je bilo baš visoko, je tokom vremena skraćeno- valjda su deca posle mog vremena postala malo više nespretna, ne znam- ja samo znam da se na to svakako nisam penjala, zbog straha od visine), a nešto su i dodali, kao recimo ovo na fotografiji iznad- i toga nije bilo dok sam ja bila mala, ili se ne sećam- izbegavala sam i te vrteške i ringišpile, jer mi se jako lako i brzo sve smota u glavi i želudcu, pa nisam smela sebe da mučim :D)

To Žuto igralište je nekako uvek bilo opušteno, dolazila su samo deca iz kraja (retko, ali dolazila su i druga deca) i nikako nije bilo "nafurano" kao ono u centru. Za to u centru smo se uvek lepo spremali, izvaličili haljinice i cipelice, koje su se nosile samo za specijalne prilike.
Mada, ako ćemo relano, ovo je mahom i bilo pusto. Zato je i bilo meni zanimljivo, jer sam mogla da koristim šta sam htela i koliko sam htela :D za razliku od onog drvenog u centru.

Danas, naziv Žuto igralište više nije upotrebljiv, i ne znam kako će ga iko zvati. Sigurna sam da će se snaći...
Ali to više nije to. Niti će biti.
Ne da su sve elemente zamenili, nego je skoro skroz drveno. :( a boje su druge (mogli su bar da ga oboje u žuto, zarad nostalgije nas starijih)- šarene... i crvena, i plava, i zelena. Ima i žute, ali jedva!
Ljuljaške su izmeštene (potpuno su izmenili izgled time), dodali su tobogan (njega je u moje vremen bilo samo na igralištu u Zoo vrtu) izbacili onaj mostić (ja ga tako zovem, ali pravilan naziv ne znam) sa prve slike, izbacili su i neke niske kao klupice, sa prečkama, na manjim, tj. većim razmacima, po kojima smo mi hodali i držali ravnotežu- verovatno su deca tek danas mnogo nespretnija- mada smo i mi padali, meni je čak i noga ostala zaglavljena :P između prečki, što je i bio moj najveći strah, ali sam i dalje po tome hodala- priznajem, mnogo više kada sam već postala tetka i vodila klince)...

U svakom slučaju, žao mi je što nemam fotografiju celog igrališta iz perioda PRE.
Teško je objasniti promenu.
Nekako to više nije to... i iz nekog razloga, to mi smeta.







Jeste, lepo je ono danas. Sigurna sam i da je mnogo sigurnije za decu (mada ja kažem da ni nama nije falilo ništa ni kada padnemo ili okliznemo se, ali dobro, to su bila neka druga vremena), ali je po meni previše uniformisano (u gradu je isto ovako u samom centru) i nekako samo za malu decu.

Ovo igralište više nema svoju dušu, gotovo je!
Za nas matorije :P sigurna sam da neka nova deca neće tako misliti...

Izvinjavam se zbog emocija, i možda previše dugog teksta. I zbog toga što ne znam kako se šta zove, tj. koji mu je pravilan naziv (sem tobogana, to sam uvek znala :P jer sam kao mala jakoooo volela da se spuštam, i po ceo dan sam mogla samo tamo da budem)...
Na kraju krajeva, ovo je zaista lični post.
Nikako da shvatim da se sve menja, dok ja uporno puštam korenje!

03.10.2014.

Jesen









... pa sve pršti od boja... i ne znaš da se odlučiš kada se zaigraš obrađujući fotografiju, koju ćeš... pa onda odlučiš da probaš sve :)

01.09.2014.

Pozdrav :)

... šta reći posle ovoliko vremena? Nema izgovora. Razloga ima. 

Ostavljam vas sa fotografijama mora. Tačnije sa detaljima koje su obeležili svaki dan. Nema svih fotografija tu, jer bi bilo malo previše. Izdvojene su samo neke :)


Kornjača :) Dan I

 Provala oblaka- dan X
  

 Pip'la sam vodu, nogama- dan XX i neki- prestala sam da brojim već :D

 Leptiri žive jedan dan?

 Kišaaaa....

Neki čudan cvet


Plažaaa! -Dan ko zna koji

Suncobrani :)


Talasi - divni talasi :)


Nebo iznad nas.

Fotografije su sa mobilnog. Ja nisam zadovoljna kvalitetom istih. Ipak je Canon samo jedan  :D

21.04.2014.

Male (velike) radosti...

Davno sam imala ovakav osećaj. Ali, baš davno...
I priznajem da mi je drago što sam ga opet osetila. Mislim da ga i nisam dovoljno cenila, te je i zato taj osećaj odlučio da me napusti, bar na neko vreme.

Verujem  da se pitate o čemu ja to sada trabunjam... I ja bih sigurna sam, na vašem mestu :)
Ali, možda možete i da predpostavite!
Ipak, Uskrs je!

Svake godine kažem sebi, hajde, pokreni se... napravi nešto drugačije. Ali gotovo nikada ne poslušam samu sebe. Ove godine, vidim na FB i po netu, kako obojiti jaja krep papirom... Ne deluje loše ideja, na čitanje naslova :D Kliknem, pročitam... i rekoh POKUŠAĆU.
Ne budem lenja, zaista, sutra dan kupim krep papir (iako sam isti kući imala, samo nisam dobro videla... no, nema veze, ovo je znak da moram drugačije da organizujem svoj materijal i ostalo- ali ovo je tema za neki drug put), ostalo sam imala... i u petka, kako već običaj nalaže odradim posao ;)
Priznajem da mi baš objašnjenje nije bilo najjasnije... (ali to kada nisam temeljna, nego, čim mi se ideja učini zanimljiva, razvijam "film" u glavi) ali sam sutradan (daaa... kada je već sve bilo gotovo :D ) videla dodatna objašnjene u komentarima, a kasnije kada pokušala da objasnim nekome šta sam radila i ukucala u Google, (kako bih poslala link, nadajući se da ću ga naći jer ga nisam sačuvala) imala sam šta i da vidim :D ali dobro sada...

Zadovoljna sam kako su ispala (iako na fotografijama nema dva najlepša, deca koja su bila u gostima, su izabrala upravo ta dva, pre nego što sam odlučila da ih fotografišem i stavim ovde) iako nisu kao na fotografijama sa prvog linka :( ali to je samo moja krivica... Kada žurim.



Meni se boja malo skidala, jer mi se papir malo jače prilepio za jaja, ali na greškama se uči. Sledeći put neću tako.  Valjda. Hahahaha..


Iako sam ih završila kako i treba (premazivanjem sa uljem)- već pola sata kasnije nisu imala sjaj.


Naravno, od početnih 8 komada, jedno sam uspela da slomim, dok sam kao dete (to je ono s početka teksta, taj osećaj, to nestrpljenje i isčekivanje) okretala tu plastičnu flašu u kojima jaja treba da odstoje, i pokušavala da odgonetnem kako će se to kapanje boja videti na jajima.
Doduše nisam sigurna da li je to jaje možda već bilo i nakuplo posle kuvanja, ali u svakom slučaju, bilo je i koristi od njega... :D
I to zahvaljujući mojoj mami, koja je rekla da je negde videla kako su od tih ljuskica uskrasili drugo jaje... I rekoh, hajde!
Onda sam sela, sve te ljuskice očistila, oprala i sačekala da se osuše... Uzela lepak za drvo (sada, koliko je to pametno, ne znam, ali mi se činilo da je najmanje zlo) i lepila... i lepila.
Moraću ovu tehniku da proučim na netu (ŽIVEO NET) jer je ovo samo bilo iz glave, i verujem da može svašta nešto da se nauči još o njoj.


Ujedno, želim da vas uputim na ovu adresu-Moj nakiTIĆ- pošto Tina ima sjajne savete i tutorijale za farbanje jaja :) I ona je jedna prava vrednica, svake godine osmisli i radi nešto novo... Svratite, obavezno!

19.04.2014.

Novi eksperiment

Sveće... Već poznate, ali malo drugačije.
Volim da ih zovem voćne pitice. 
Da li ih i vi vidite tako?






Nisam znala koje fotografije da odaberem, pa ih je zato ovoliko.  :)