Happy... happy... happy...

Želim vam sve najbolje u Novoj 2009. godini...
Puno novih ideja... i uspešnih realizacija!

Ko ne voli... (:

Nadam se da niko neće pogrešno protumačiti moju umetničku slobodu koju sam u ovom slučaju izrazila i kroz sam naziv ogrlice (priveska)...

Kreativne zanimacije

Posto ne znam sta cu sama sa sobom... odlucila sam da budem kreativna na drugaciji nacin...
Kod Strabalice sam videla divne ideje za pahulje... i nisam bila lenja... te sam odlucila da uzmem papir i makaze u ruke... i da se naoruzam kretivnim idejama... Prvo sam crtala oblike, priznajem... (: ali kasnije je sve doslo samo...
Sve do jedne imaju svog vlasnika... kome ce biti prosledjene.

Ipak vreme je darivanja... (:
Hvala Skrabalici na predivinim idejama kojima nas uvek razvesli...

Transferi...

Ovi su recimo kao uspeli...

Imam još neke... koji malko čudno izgledaju... i ja bih rekla da nisu uspeli... ali postaviću i njih!
:)

Angelina

Angelina mi je poslala pisaljku za sveću, koju se nadam da ću uspešno da iskoristim... i naravno ovaj lep privezak...
Oduševila sam se... posebno što u poslednje vreme stalno nosim zeleno... (a ranije to nije bio slučaj)...

Nešto više o Angelini moćete videti ovde- link.

Bozicni duh :)

Ispašće da sam jako vredna... ali nisam baš sigurna u to...
Napravih još nekoliko sveća, i naravno ukrasila ih...

Crno beli svet u kolazu

Nekako sam uspela da slikam nove radove...
Opcinjena sam crno belom... a i mindjusama. Primetih da u poslednje vreme samo njih i pravim...

:)

...

Ovo je novi član našeg domaćinstva, iako nije planirano. Naime, ja sam je pronašla na ulici (i verovatno sam bila jedina koje je čula kako mnjauče, iako je gomila ljudi prolazila pored glavnog puta) i odnela kući (akcija spašavanja je trajala dugo, pošto je maca bila u cevi, i nije planirala uopšte da izađe odatle, ali smo je namamili naravno- HRANOM)... Prvobitan plan je bio da je nekome (što se narodski reklo) "uvalimo" ( jer imamo već 3 odrasle mačke i jedva nekako razdelimo naše mačiće), ali još uvek je kod nas.
Još uvek nema ime (iako sve naše mačke imaju- i to u zavisnosti koje knjige čitamo ili čijim likom smo inspirisani u tom momentu- ha ha-, bolje da ne znate kako se zovu)... ali bojim se i da se ne bi odazvala ni jednom.
Veoma je divlja i divna u isto vreme. Često se dešava da kada je (konačno) ja uhvatim, (a zanimljivo je da mog tatu prosto obožava, iako je on bio zagovorenih da što pre mačku "uvalimo", a to je jako retko (nezahvalnica mala :) ) ume da prede do besvesti, ali u isto vreme i da bude strašno ljuta i da grize... Hm... da li ima neki poremećaj? :)
... Kako god bilo, sada je naša maca, koja još uvek nema ime...

A imam ja i kucu sa ulice, koji ima ime... (Kosta, skraćeno od Konstantina)... i koji je poput mace, prosto nepredvidiv... Nekada težak za saradnju (u smislu da (kao) NE ČUJE), ali veoma pametan... i veoma živahan..

Ova slika je skorija, i jedina gde je miran... (ne pitajte kako sam uspela), na svakoj slici je uglavnom u pokretu, zamuljan, ili isečen na pola!

Kosta sada

Kosta nekada
(ko bi rekao da je bio ovako mali, kao mrvica?)

Ovo možda nema neke veze sa kretivnim radom, ali pošto je napolju vreme užasno i ima malo svetla, ne mogu da napravim dobre slike stvari koje sam ovih dana pravila... pa eto, da stavim bar nešto novo...

:)