Ovo “nešto” je nešto jako lepo... Dobila sam od drage Tamare (ako nekome nije poznato ko je ona neka pogleda pod moje omiljene blogove “Tamaris” :) )...
U pitanju je ova prelepa ogrlica i dva para minđuša... Ne zna čemu toliko stvari, zbunjena sam... i danas... :)
Tamara, Tamara...
(...a daaa... hvala i za IGLU za filcanje- ovog puta je nema na slikama :) nadam se da ću uskoro sve odraditi što sam i zamislila...)
Nadam se da ce slike da se ucitaju malo brze nego prosli put...
Imam jos neke komade, pa cu uskoro i to da “sklopim” i “uklopim” i naravno da se pohvalim...
Ne znam zasto, ali mi nesto ne idu cvetici od fima... Svaki put kada krenem da pravim, sve bude nesto izmesano. Ah, nemam izgleda zivca! Zato sada opet pravim samo jednostavne stvari!
No bilo kako bilo evo su nekih noviji komadi:
Ova crvena oglica je malo ipak drugacije boje, nego sto je ovde ispala na fotografiji... ne znam zasto, do sada nisam imala tih problema... (ili bar tako mislim :) ha ha ha ha )...
Inace, ona je duza, moze da se dva puta obmota (jel’ se ovako kaze, sve mi sada ova rec cudno nekako zvuci... ili sam ja totalno bunovna od temperature?) oko vrata i radjena je od prema! I da znate nije uopste los ovaj premo! :)
Znam, znam... nije da ima veze sa DRANGULIJAMA... ali IPAK...
Nisam taj tip ljudi koji ide na koncerte... ali... ...kada vas poseti neko poput „njega“, mislim da je prosto ludo ne otići videti i o tome ne pričati...
... Eeee... Massimo, Massimo... On je jedan od onim muzičara, koje ja ipak volim da slušam sama. Previše ljudi na Trgu mi je prosto smetalo da baš potpuno uživam u njegovim pesmama onako kako umem.
Prosto i danas ne mogu da verujem da sam ga videla tu... u mojoj maloj Subotici. Ipak, možda ovo govori da ima nade za nas!
Nije to tako ni loše...
:)
