Dugo je ovaj komad gline stajao, ovako pečen i lakiran, u kutijici... i to samo zato jer sam mislila da mu nešto fali. Svaki put kada ga pogledam. Ne znam što, ali delovalo je da treba tu još nešto...
I onda, odjednom... shvatila sam da nekada zaista ne treba ništa od onog što je već urađeno...
I onda, odjednom... shvatila sam da nekada zaista ne treba ništa od onog što je već urađeno...
Veličina ukrasa je 4cm.
4 коментара:
Savršen u svojem minimalizmu:)))Meni je predivan !
Fotografije su ti svaki put sve bolje i bolje :D!
Stara stvar je da se sa malo može reći puno pa tako i ovaj broš kao da šalje poruku da traži srodnu dušu, ja bih ga definitivno usvojila :))).
Neobican i svoj!
Hvala vam drage blogerke... Šaljem vam jedno veliko <3...
Lenka- imam nešto za tebe :) Pošalji mi adresu :D
Постави коментар